Internacionalni Anti Stres Centar
Dobrodošli na IASC internet prodavnicu. U prilici smo da Vam ponudimo širok spektar proizvoda iz domena zdravlja i lepote (proizvodi za porodično zdravlje, za profesionalnu upotrebu u ordinacijama, kozmetičkim salonima, fitnes i spa centrima), knjige, kao i obrazovanje na licenciranim stručnim i popularnim edukativnim kursevima i seminarima.
O Nama GOTOVINSKA SNIZENJA Načini Plaćanja Cenovnik
Video Galerija Kontakt Prodajna Mesta Informacije
Kućni Aparati Profesionalni Aparati Kursevi & Obuke Publikacije & Knjige
  Početna stranica » Katalog » Publikacije & knjige »
Odjava
|
Korpa
|
Blagajna
Kategorije
Povoljni uslovi plaćanja više o ...
Novi proizvodi više o ...
MEDISANA kucna vaga ECOMED BS-70E
MEDISANA kucna vaga ECOMED BS-70E
2.900 din
Valute
Komentar više o ...
Napiši komentarNapiši ocenu ovog proizvoda!
IASC anti-stres holisticki prirucnik: Suplement MRT 0 din Verzija za stampu
 
IASC anti-stres holisticki prirucnik: Suplement MRT


Narucite telefonom (011) 78-38-111
(065) 39-73-798

Uticaj milimetarskih talasa na antistresno stanje

U sadašnje vreme aktuelno je pitanje vezano za traženje sredstava koja sprečavaju razvoj stresnih reakcija zbog različitih faktora. Usmereni uticaj na osnovne karike patogeneze ovog stanja po pravilu je vezan za korišćenje različitih farmakoloških preparata. Poznato je da hemijski preparati često izazivaju razvoj toksičnih i alergijskih reakcija i trajne posledice. Zbog toga je potrebno pronaći nova antistresna sredstva, koja nemaju nuspojave. U takva sredstva spadaju, na primer, PeMP sa frekvencijom 8 Hz i indukcijom 5 μT. Ali primena PeMP sa takvim parametrima u kliničkoj praksi je dosta složena. U isto vreme, u medicini sve veću primenu nalaze milimetarski talasi i zbog toga značajni interes predstavlja istraživanje njihovog antistresnog delovanja. U cilju proučavanja sposobnosti KVČ u ograničavanju razvoja hipokinetičkog stresa, obavljena je serija ispitivanja na kunićima.

Za svaki eksperiment odabirali su životinje istog uzrasta i težine sa niskom (NP), srednjom (SP) i visokom (VP) pokretlivošću i niskom emocionalnošću, što se određuje u testu "otvorenog polja". Razvoj reakcija ponašanja u "otvorenom polju" zavisi od konstitucije kunića. Sve životinje u ponovljenim testovima bile su raspoređene u 4 jednake grupe po 8-10 životinja od svakog tipa građe. Životinje I grupe bile su smeštene u običnim uslovima vivarijuma, kao kontrolna grupa. U II grupi bile su životinje, koje su bile smeštene u običnim uslovima vivarijuma i podvrgavane KT zračenju pomoću generatora "Jav-56" svakodnevno u trajanju od 30 minuta na oblast glave u toku 10 dana. U III grupi bili su kunići, koji su se nalazili u vivarijumu u uslovima 10-dnevne hipokinezije (HK). Kunići iz IV grupe bili su u uslovima hipokinezije i podvrgavani KT zračenju zajedno sa kunićima iz II grupe.

Integralni pokazatelj adaptacionih reakcija koje se razvijaju pod uticajem raznih faktora, kao što su HK i KT, je nespecifična rezistentnost, koju obezbeđuju mnogobrojni faktori. Vodeća uloga u ovom procesu pripada neutrofilima. Ove ćelije igraju ulogu centralne karike rezistentnosti, s obzirom da od njihovog ponašanja zavise reakcije fagocitoze, kao i produkcija humoralnih nespecifičnih faktora zaštite. Trenutno citohemijske metode smatraju se najadekvatnijim u proceni funkcionalnog stanja neutrofila. Funkcionalno stanje neutrofila i limfocita procenjivano je na osnovu istraživanja u neutrofilima hidrolitičkog - (kisele fosfataze, KF) i oksidaciono-reprodukcionih fermenata (peroksidazi, PO), koji igraju važnu ulogu u obezbeđenju funkcionalne aktivnosti ćelija. Takođe je određivana srednja aktivnost sukcinat- (SDG) i a-glicerofosfat-dehidrogenaze (GFDG) u limfocitima i neutrofilima. Za objektivnu procenu aktivnosti PO, KF izveden je citohemijski pokazatelj sadržaja (CPS) po Kaplow-u (1983). Aktivnost degidrogenaze procenjivali su prema R.P. Narcisovu (1980). Osim toga, u brisevima krvi, obojenim prema Romanovskom-Gimza, određivana je leukocitarna formula. Krv za analizu uzimali su iz ušne vene pre eksperimentalnih uticaja (fon) 1-og, 3-eg, 5-og i 9-og dana eksperimenta.

Dobijeni podaci obrađivani su pomoću metoda varijacione statistike. Kod životinja sa ograničenom mogućnošću kretanja registrovane su promene citohemijskog statusa neutrofila, koji karakterišu njihove funkcionalne mogućnosti. Kod životinja u svim grupama najviše izmena ima 10-og dana posmatranja. Ove promene se sastoje u smanjenju CPS PO, KF u neutrofilima, kao i srednje aktivnosti SDG i a-GFDG u neutrofilima i limfocitima krvi. Poznato je da je smanjenje parametara nespecifične rezistentnosti karakteristično za hipokinetički stres; sa strane morfološkog sastava krvi takođe je došlo do promena, karakterističnih za ovo stanje: eozinopenija je praćena neutrofilezom i limfopenijom.

Obavljena istraživanja pokazuju da izražajnost opisanih promena zavisi od građe kunića. Maksimalno sniženje nespecifične rezistentnosti konstatovano je kod kunića sa VP, kod kojih je registrovano najveće smanjenje svih ispitivanih parametara. Kod kunića sa NP i SP promene nespecifične rezistentnosti kod hipokinezije izražene su mnogo manje.

Istraživanja parametara karakterističnih za stanje nespecifične rezistentnosti kod kunića sa ograničenom pokretljivošću, koji su dopunski podvrgavani uticaju KT, nisu potvrdila smanjenje nespecifične rezistentnosti. Više od toga, na 10-ti dan eksperimenta veličina izučenih parametara premašuje njihov nivo kod kontrolnih životinja. Antistresni uticaj KT zračenja je konstatovan kod životinja svih grupa, ali najmanje izražen je kod kunića sa VP. Kod dopunskog 10-strukog uticaja KVČ na kunuće sa NP i SP konstatuje se čak povećanje CPS izučenih fermenata u ćelijama krvi.

Obavljena istraživanja govore o tome da KT zračenje sprečava razvoj stresne reakcije za ograničenje kretanja, t.j. ima antistresno dejstvo, i da se antistresne osobine KVČ najslabije vide kod uticaja na kuniće sa visokom aktivnošću kretanja.

 

Uticaj elektromagnetnog KT zračenja na membrane neurona

U realizaciji biološkog uticaja elektromagnetnog KT zračenja na čoveka važnu ulogu ima koža, čiji tanki sloj (debljine oko 1 mm) praktično potpuno upija energiju uređaja. Pri tome, energija KVČ elektromagnetnog zračenja utiče na razne osetljive membrane, uključujući receptorne strukture, lokalizovane u zoni upijanja. Zbog toga, u cilju proučavanja specifičnosti uticaja elektromagnetnog KT zračenja na osetljive ćelije, izabrali smo neurone mekušaca.

Iztraživan je uticaj elektromagnetnog KT zračenja na spontanu električnu aktivnost identifikovanih pejsmejkernih neurona, kao i na brzu kalijumsku struju i njegovu kinetiku aktivacije i inaktivacije. Snaga na izlazu talasovoda ne prelazi 10 mW. Za zračenje ćelije čeoni deo talasovoda, izolovan od rastvora tankom teflonskom folijom, usmeravan je prema ćeliji. Specifična snaga upijanja (SSU) blizu objekta pri maksimalnoj izlaznoj snazi generatora nije prelazila 4200 mW/g.

Posle uključenja elektromagnetnog KT zračenja posmatrali smo naglo smanjenje frekvencije električne aktivnosti, pri čemu je dubina efekta nesumnjivo korelirala sa izlaznom veličinom snage generatora. Kod zračenja neurona BP-4 sa SSU=4200 mW/g, veličina efekta u srednjem iznosila je 65%, a u nekim testovima dolazilo je do punog prekida električne aktivnosti, koja se posle isključenja zračenja sa vremenom ponovo uspostavljala. Kod dugotrajnog zračenja frekvencija električne aktivnosti posle početnog smanjenja postepeno se povećavala i na kraju zračenja (12-15 minuta) dolazila na stacionarni nivo čak malo viši nego pre zračenja. Kod isključenja generatora uočava se suprotna slika: frekvencija električne aktivnosti u početku se povećava (do 20%), a zatim postepeno se vraća na početni nivo, karakteristični za zračenje. Promene električne aktivnosti bile su pouzdane prema kriterijumu Studenta ( a=0,05).

U eksperimentu sa stepenastim (kroz 30-40 s) povećanjem snage zračenja, počev od 640 mW/g, bez izraženog efekta, do 4200 mW/g, frekvencija električne aktivnosti malo se promenila, i to u pravcu povećanja srednjeg nivoa. Faza brzog smanjenja frekvencije električne aktivnosti u ovom slučaju nije se pojavila, t.j. dolazilo je do postepenog navikavanja neurona na povećanje intenziteta zračenja.

Kod merenja impulsnih intervala napravljeni su histogrami raspoređivanja međuimpulsnih intervala. Kod kontrole pejsmejkerni neuron generisao je akcione potencijale sa velikom stabilnošću. U procesu zračenja slika raspoređivanja međuimpilsnih intervala menjala se i zajedno sa intervalima, koji su posmatrani u procesu kontrole, dolazilo je do dužih intervala, pri čemu je verovatnoća njihove pojave zavisila od snage zračenja.

S obzirom da brza kalijumska struja igra važnu ulogu u regulisanju frekvencije električne aktivnosti, istraživali smo uticaj elektromagnetnog KT zračenja na amplitudu i kinetiku ove struje. Konstatovano je da zračenje izaziva povećanje amplitude i brzine aktivacije i inaktivacije struje. Povećanje struje iznosilo je 8-10% kod SSU=1100 mW/g, i 36% kod SSU=4200 mW/g. Nakon uključenja zračenja, struja je postizala novi nivo u toku prve sekunde i za isto vreme se vraćao na početni nivo posle isključenja. Konstante brzine aktivacije i brze komponente inaktivacije porasle su za oko 50% kod UPM=4200 mW/g. Kvalitativne promene struje i brzine aktivacije i inaktivacije kod zračenja imale su istu usmerenost kod promena ovih parametara za vreme običnog zagrevanja. Koristeći temperaturne koeficijente O 10 za amplitudu i kinetiku struje, bilo je izračunato ekvivalentno pregrejavanje rastvora, koje odgovara promenama ovih parametara kod zračenja.

Rezultati proračuna prema promenama amplitude i kinetike struje su se podudarali i iznosili oko 2 o kod SSU=4200 mW/g. Direktne promene temperature u oblasti lokacije ćelije potvdile su dobijene rezultate. Rasprostiranje temperature u pravcu perpendikularnom centru ceone strane talasovoda u rastvoru oko njega zavisilo je od brzine protoka spoljnog fiziološkog rastvora.

U odsustvu protoka, temperatura se ravnomerno smanjivala sa udaljavanjem od talasovoda i čak na odstojanju od 1 mm njena veličina je bila dosta velika (oko 30% od maksimalne veličine). Kod uključenog protoka debljina sloja sa padom temperature se smanjila do 0,3 mm i manje. Istovremeno se smanjila i maksimalna temperatura pregrejavanja. Na taj način, dobijeni podaci jednoznačno pokazuju da u osnovi brze promene amplitude i kinetike aktivacije i inaktivacije struje leži tiplotni mehanizam delovanja elektromagnetnog KT zračenja. Veličina i kinetika efekata određuju se debljinom pregrejanog sloja.

Analiza mogućeg uticaja promene amplitude i kinetike brze kalijumne struje, indukovane elektromagnetnim KT zračenjem na frekvenciju spontane električne aktivnosti, pokazuje da ovih promena nema dovoljno za objašnjenje posmatranih efekata. Verovatno je dinamička reakcija kočenja spontane električne aktivnosti neurona izazvana privremenom hiperpolarizacijom membrane. U neuronima membranski potencijal se reguliše pomoću sistema aktivnog (Na-K pumpa) i pasivnog (R Na, P K transporta, pomoću različitih receptornih sistema). Najjači regulatori membranskog potencijala su Na-K pumpa i sistem pasivnog transporta. S obzirom da elektromagnetno KT zračenje može da aktivira samo jonsku struju, sistem pasivnog transporta teško možemo razmatrati kao mogući razlog hiperpolarizacije membrane. Najverovatnije, elektromagnetno KT zračenje najpre aktivira Na-K pumpu, ali nije isključen uticaj elektromagnetnog KT zračenja na receptorske sisteme.

 

Uticaj niskointenzivnog KT zračenja na periferne delove nervnog sistema

 

U procesu istraživanja reakcija živih objekata različitog nivoa organizacije na milimetarske talase, otkrivene su osobine delovanja koje nose subtoplotni (informacioni) karakter. Odstojanje od zračenja do mesta pojave bioreakcije može stotine i hiljade puta prevazići odstojanje na kome se energija zračenja smanjuje za red veličine, što govori o učešću nervnog sistema u percepciji milimetarskih talasa živim organizmima.

Smatra se da se biološki uticaj elektromagnetnih (EM) polja realizuje kod čoveka na subsenzornom nivou, iako poslednjih godina postoji interes za senzornu indikaciju u obliku radiozvuka, magnetofosfena ili kožnih senzacija.

Promene elektroencefalograma (EEG) pod uticajem EM polja posmatrali smo mnogo češće u obliku povećanja broja sporih talasa i vretenastih oscilacija kod reptila, golubova, pacova, kunića, majmuna i čoveka.

Za procenu stanja nervnog sistema pod terapijom korišćene su elektrofiziološke i psihofizičke metode. U eksperimentima učestvovali su od 18 do 40 praktično zdravih ljudi, uzrasta od 10 do 40 godina. Kao izvor EPM korišćen je uređaj "Jav-1" sa dužinom talasa od 7,1 mm. Uticaj se vršio na oblast tačke GI 10 na desnoj ili levoj ruci pomoću elastičnog talasovoda sa padajućom snagom na kraju od 5 mW/cm 2.

Obavljene su dve serije eksperimenata. U prvoj seriji (20 ispitanika po 10 eksperimenata sa svakim, po 20 pokazivanja polja u svakom eksperimentu) obavljeno je proučavanje senzorne indikacije ovog polja. Vreme pokazivanja EM signala ili prazne probe - 1 min. Za procenu osetljivosti prema EM polju korišćeni su pokazatelji jačine reakcije - PrR (odnos broja pravilno određenih proba prema opštem broju EPM signala) i nivoa lažnih uzbuna UrLT (odnos broja pozitivnih odgovora prema ukupnom broju praznih proba). Pouzdanost razlika PrR i UrLT za vreme svake serije eksperimenata procenjivana je na osnovu Mann-Witni kriterijuma. Kod analize Tlat napravljeni su sumirani histogrami pravih reakcija i lažnih uzbuna.

U drugoj seriji (20 ispitanika, po 10 eksperimenata sa svakim, uključujući eksperimente sa placebo) ekspozicija polja iznosila je 60 min. Registracija EEG rađena je, do i posle uticaja, na elektroencelografu EEG-16S (Mađarska) na 4 parna odvoda, koji su bili raspoloženi po sistemu 10-20% (u čeonim F-F, centralnim C-C, temenim R-R i potiljačnim O-O). Kao indiferentni elektrod korišćen je opšti ušni elektrod. Istovremeno sa zapisivanjem EEG na papiru, ubacivani su podaci u kompjuter PC-Amstrad za obradu u režimu "on-line", pomoću metode spektralno-koherentne analize brze Furije-transformacije sa građenjem spektara snage i izračunavanjem srednjih nivoa koherentnosti. Za istraživanje izdvojene su frekvencije od 2 do 30 Hz u osnovnim fiziološkim dijapazonima.

Razmatranje rezultata

U prvoj seriji eksperimenata ispitanici prema pokazateljima PrR i UrLT podeljeni su u dve nejednake grupe: prva grupa (18 ljudi) karakteriše se dobrim raspoznavanjem razlika EM polja: PrR i UrLT u dinamici kompletne serije bili su pouzdani prema Mann-Witni kriterijumu, srednje veličine PrR i UrLT su 64,3+10,5% odnosno 20,6+11,2%. U drugoj grupi bila su dva čoveka, koja nisu razlikovali EM polja od prazne probe, srednje veličine PrR i UrLT su 59,0+14,25% odnosno 43,53+16,5%.

Od 18 ljudi, koji su dobro raspoznavali polje, dvoje pouzdano razlikovali polje od praznih proba obema rukama, jedan samo levom, ostali desnom rukom. Analiza raspoređivanja Tlat. pravih reakcija i lažnih uzbuna pokazala je da su raspodele u oba slučaja monomodalne. Srednja veličina latentnog perioda kod 8 ispitanika iznosila je 46,1+5,8 s.

Prema modalitetu osećanja prevlađivale su reakcije tipa pritiska (46,7%), probadanja (36,3%), svraba (8,9%), toplo-hladno (5,3%), ostale senzacije - (2,8%). Sve senzacije koncentrisane su bilo u oblasti dlana, bilo prstiju, pri čemu je svaki ispitanik imao svoj skup senzacija.

Analiza dobijenih eksperimentalnih podataka daje mogućnost tvrdnje da je čovek sposoban da oseti EM polja milimetarskog dijapazona slično ultraniskofrekventnim magnetnim poljima. Poznato je da interakcija bilo kog fizičkog faktora sa složeno organizovanim bioobjektima počinje na njihovoj površini i prvi receptor je koža. Za razliku od drugih analizatora, koža nema receptore koji se karakterišu apsolutnom specifičnošću. Naši rezultati, kao i podaci drugih autora, potvrđuju važnu ulogu receptornog aparata kožnog analizatora u percepciji EM polja.

Istraživanje modaliteta senzornih osećaja, koji se pojavljuju u percepciji KT polja, dozvoljava pretpostavku da prijemnici EM-stimulusa mogu biti mehanoreceptori (osećaj dodira, pritiska), ili repectori bola - nociceptori (osećaj probadanja, pečenja). Od mehanoreceptora u ovom procesu mogu učestvovati samo završeci Rufini, diskovi Merkela i taktilni diskovi prema dubini sloja u epidermisu, prema brzini adaptacije i prisustvu spontane aktivnosti. Pretpostavka o tome da nociceptori mogu ostvariti recepciju EM-signala bazira se na sledećem: polispecifičnost u odnosu na stimule; modalitet senzacija - probadanje, pečenje, t.j. "predbol", kako to nazivaju stručnjaci; eksperimenti koji pokazuju potpuni nestanak EM osetljivosti kod ljudi, kod kojih se koža obrađuje hloretilom, koji isključuje receptore bola; činjenjice iz lekarske prakse: pod uticajem KT talasa na odgovarajući dermatom u bolnom organu, javlja se senzorni odgovor, što može biti posledica konvergencije nociceptivnih aferenata od dermatoma i unutrašnjih organa na istim neuronima bolnih puteva, pri čemu se pojavljuje hiperosetljivost kože zbog toga, što visceralni impulsi povećavaju nadražaji umetnutih neurona, što dovodi do pojave fasilitacije.

Kod reakcija na EM polja (i ultraniskofrekventnog i milimetarskog dijapazona) neobično su veliki latentni periodi. Vreme reakcije vuzuelnog, slušnog i senzornih sistema iznosi desetine-stotine milisekundi, kod percepcije EM polja ovo vreme iznosi desetine sekundi. Ovo se dobro slaže sa teoretskim proračunima I.V. Rodštata, koji je pretpostavio da elementarni vremenski ciklus senzorne recepcije mikrotalasa, uključujući indikaciju senzornog osećaja, traje 40-60 s, što se objašnjava složenom građom reflektornog luka, koji ima nervne i humoralne karike.

Jedan od prilaza istraživanju mehanizama regulacije funkcionalnih stanja mozga čoveka sastoji se u analizi međucentralnih odnosa EEG. Kao što je poznato iz literature, pokazatelj nivoa koherentnosti (KOHsr) je najvažniji EEG korelat koji karakteriše specifičnosti funkcionisanja mozga čoveka.

Osnovno prestrojavanje ritmike kore velikog mozga, kako prema međucentralnim vezama, tako i vezama unutar moždanih hemisfera u eksperimentima sa placebom, možemo okarakterisati na sledeći način: bilo sniženje KOHsr, posebno u oblasti delta-teta-dijapazona, bilo očuvanje nivoa fona. Analiza spektara snage pokazuje da dolazi do smanjenja snage ritama biopotencijala mozga, što je posebno izraženo u alfa-dijapazonu.

Na osnovu eksperimenata sa placebom, pojavljuje se stanje specifične "reakcije čekanja" sa posebnom prostorno-vremenskom organizacijom biopotencijala kore velikog mozga. Drugačija slika se uočava u EEG posle ekspozicije EM polja. U spektralnom sastavu uočava se značajno povećanje snage u alfa-dijapazonu, posebno u oblasti potiljka i temena obe polulopte, dok u drugim dijapazonima spektri snage ostaju blizu fonskih. Za razliku od eksperimenata sa placebom, pod uticajem delovanja KT polja praktično kod svih ispitanika dolazi do povećanja srednjeg nivoa KOH, uglavnom u prednje-centralnim oblastima kore, najizraženije u sporotalasnom dijapazonu (delta i teta ritam). Slične forme električnih procesa u kori karakteristične su za stanje povećanog tonusa mozga, t.j. pojavljuju se kod razvoja nespecifične reakcije aktivacije. Ova reakcija je pravilna, zato što su prednji delovi kore osetljivi na spoljne faktore. Ove zone imaju opširne bilateralne veze sa drugim strukturama i podstrukturama kore, kao i predstavnicima svih sistema analizatora, što određuje učešće čeonih oblasti u mnogim funkcionalnim sistemima reagovanja.

Zaključak

Uticaj KT polja na periferne delove nervnog sistema, sa dužinom talasa od 7,1 mm i padajućom snagom od 5 mW/cm 2, sa ekspozicijom od 60 min, izaziva prestrojavanje ritmike kore kod zdravog čoveka, koja potvrđuje razvoj nespecifične reakcije aktivacije, t.j. povećanje tonusa kore velikog mozga. Osim toga, kod istraživanja senzorske indikacije EM polja KT dijapazona, dokazano je da polje sa takvim parametrima pouzdano prepoznaje 80% ispitanika.

 

Istraživanje reakcije autonomnog i centralnog nervnog sistema kod bolesnika sa vegetovaskularnom distonijom kod lokalnog delovanja elektromagnetnog KT zračenja niskog intenziteta na akupunkturne tačke

 

Jedan od savremenih prilaza u refleksoterapiji sastoji se u razvoju neinvazivnih i beskontaktnih metoda uticaja na bazi elektromagnetnog zračenja.

Primena elektromagnetnog zračenja u oblasti krajne visokih frekvencija i niskog (subtoplotnog) intenziteta u dijapazonu 37-78 GHz za uticaj na akupunkturne tačke predstavlja posebni interes, zbog prethodno otkrivene takozvane frekventno rezonansne interakcije sa organizmom čoveka.

Kod određivanja adekvatne terapije usmerene na korekciju vegetativnih poremećaja, važno je proceniti opšti tonus vegetativnog nervnog sistema (VNS), kao i reaktivnost i adaptacione mogućnosti njenih pojedinih struktura, uzimajući u obzir stanje psiho-emocionalne sfere bolesnika (poremećaji psiho-vegetativne regulacije po pravilu formiraju osnov ovog sindromokompleksa).

Vaskularna oboljenja mozga zauzimaju posebno mesto u strukturi bolesti u svim ekonomski razvijenim zemljama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije mortalitet od vaskularnih bolesti mozga nalazi se samo iza bolesti srca i kanceroznih oboljenja. Vaskularna oboljenja mozga često su uzrok invaliditeta. Zbog toga je problem preventive i lečenja aktuelan kako sa medicinskog tako i sa socijalno-ekonomskog aspekta. Savremena dijagnostika, kao i lečenje početnih faza hronične cerebrovaskularne insuficijence - to je u nizu slučajeva preventiva moždanog udara i očuvanje radne sposobnosti u dužem periodu.

Do početka 70-ih godina sa istim pravom postojale su dve uzajamno isključujuće koncencije patogeneze oštećenja krvnih sudova i tkiva mozga zbog visokog arterijalnog pritiska. Prva koncepcija je nastala još 1859 godine i sastoji se u tome da povećanje arterijalnog pritiska izaziva spazme krvnih sudova mozga i tako se stvara primarna ishemija. Na osnovu druge koncepcije od 1981. godine kod povećanja pritiska dolazi do rastezanja arterija mozga, stvara se otok tkiva mozga i sekundarna ishemija. I.V. Ganuškina (1973-1984) pokazala je složenu interakciju između povećanja krvotoka u mozgu i promene arterijskog pritiska. Ona je pokazala da naglo povećanje pritiska izaziva spazme krvnih sudova mozga, što dovodi do smanjenja krvotoka i nastanku ishemije moždanog tkiva. Posle spazma dolazi paraliza arterija sa povećanjem propustljivosti sudova za vodu i belančevine plazme. Spazmu arterija prethodi bubrenje moždanog tkiva.

Problem lečenja vegetovaskularnih distonija i sada je aktuelan zbog velikog broja bolesnika (40-60%) koji se obraćaju lekaru, a koji su radno sposobni. Neblagovremeno pružanje medicinske pomoći može izazvati kasnije cerebrovaskularnu patologiju, i zbog toga pravilna etiopatogena adekvatno usmerena terapija vegetovaskularnih distonija treba da posluži kao preventiva tako teških oboljenja kao visoki krvni pritisak i poreme ćaj moždanog krvotoka.

Mi smo na klinici pratili 186 bolesnika sa vegetovaskularnom distonijom uzrasta od 17 do 55 godina. Od ukupnog broja bolesnika sa vegetovaskularnom distonijom 166 je imalo visoki, a 20 niski krvni pritisak

Kod bolesnika sa vegetovaskularnom distonijom sa visokim krvim pritiskom konstatovani su permanentni vegetativni poremećaji (73,2%) i paroksizmalni poremećaji u obliku kriza simpato-adrenalnog tipa (36,8%). Vagoinsularne krize praćene su u klinici za vegetovaskularnu distoniju kod bolesnika sa visokim krvnim pritiskom (23,4%) i kod 76,6% konstatovani su permanentni vegetativni poremećaji.

Bolesnici u posmatranim grupama (sa visokim i niskim krvnim pritiskom) obično su imali glavobolje, vrtoglavice, težinu u glavi, opštu malaksavost, bržu iscrpljenost, nesanicu. Često su imali bolove u srcu, lupanje srca, uznemirenost, depresivnost, nestabilnost, labilnost. U neurološkom statusu nema izraženih žarišta.

Metodologija

Jedan od zadataka ovog rada se sastojao u istraživanju brzih promena nekih integralnih pokazatelja aktivnosti vegetativnog nervnog sistema pod uticajem elektromagnetnog KT zračenja akupunkturnih tačkaka kod bolesnika sa vegetovaskularnim poremećajima. Ova istraživanja su obavljena na 186 bolesnika sa vegetovaskularnim obolenjima uzrasta od 17 do 55 godina, koji nisu imali anamnezu ishemije srca i većih poremećaja moždanog krvotoka, kao i na 11 zdravih muškaraca i 4 žene uzrasta od 21 do 45 godina.

Drugi zadatak se sastojao u istraživanju mogućnosti za korekciju nekih funkcija vegetativnog sistema, putem delovanja elektromagnetnog zračenja izuzetno visoke frekvencije i niskog intenziteta na akupunkturne tačke kod bolesnika sa vegetovaskularnim sindromokompleksom, na osnovu prethodno konstatovanog fenomena frekventno rezonansne fiziološke reakcije organizma čoveka.

Ova istraživanja su obavljena na 57 bolesnika sa vegetovaskularnim poremećajem uzrasta od 26 do 60 godina, koji nisu imali anamnezu ishemije srca i veće poremećaje u moždanom krvotoku.

Kao izvor elektromagnetnog KT zračenja korišćeni su generatori serijske proizvodnje G4-141, G4-142. Za lokalno delovanje na akupunkturne tačke korišćeni su elastični talasovodovi od fluoroplasta. Gustina snage na izlazu iz talasovoda iznosila je maksimalno 10 mW/cm 2. Traženje akupunkturnih tačaka urađeno je prema anatomskom obeležju i veličini jednosmerne električne otpornosti kože, koja se meri pomoću visokoomskog merača Š 4315 u skladu sa kriterijumima izloženim u uputstvu za refleksoterapiju.

Procena psihoemocionalnog stanja bolesnika urađena je klinički pomoću metodologije mnogoprofilnog istraživanja ličnosti MMD1, što je omogućilo određivanje strukture profila ličnosti koja predstavlja meru stepena i težine pratećeg psihoemocionalnog poremećaja. Procena funkcionalnog stanja centralnog nervnog sistema urađena je pomoću proučavanja forme funkcije raspodele i spektralnih osobina statističkih redova vremena proste vizuelno-motorne reakcije. S obzirom da sinhronizirajući i desinhronizirajući sistemi mozga predstavljaju sastavni deo limbičko-retikularnog kompleksa, aktivnost nadsegmentarnih struktura vegetativnog nervnog sistema procenjivana je prema spektralnim karakteristikama EEG. Za jačanje biopotencijala mozga korišćen je neuromiograf IV-440. Kao pokazatelji aktivnosti vegetativnog nervnog sistema korišćene su karakteristike spektralne raspodele disperzije privremenih redova sistolnih intervala, sa istovremenim određivanjem frekvencije i oblika forme disanja. Za jačanje kardiosignala i registraciju disanja korišćen je polianalizator PA 9-01. Procena karakteristika centralnog krvotoka urađena je pomoću reografskog bloka polianalizatora.

Registracija i obrada privremenih redova prostih vizuelno-motornih reakcija, signala EEG, REG, sistolnih intervala, kao i rezultata testa MMP-1, obavljena su programski na kompjuteru sa procesorom OM 2420, UKB-200, diskom SM5400, ACPU SM 6329 i ploterom N-307. Na osnovu obavljenih istraživanja, konstatovano je sledeće:

1. Pri lokalnom delovanju elektromagnetnog KT zračenja niskog intenziteta na akupunkturnu tačku kod bolesnika sa vegetovaskularnom distonijom pojavljuju se specifične "senzorne" reakcije, koje zavise od frekvencije. Histogram raspodele "rezonansnih" frekvencija je asimitričan i ima maksimum u oblasti frekvencija 52-55 GHz.

2. Uticaj elektromagnetnog KT zračenja niskog intenziteta može se pratiti povratnim promenama aktivnosti simpatičkog i parasimpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema, koje se razvija u trajanju od nekoliko minuta.

3. Karakter takvih promena zavisi od polaznog nivoa aktivnosti vegetativnog nervnog sistema i izbora akupunkturnih tačaka.

4. U slučaju smanjenog i normalnog nivoa polazne aktivnosti vegetativnog nervnog sistema, kako kod bolesnika tako i u kontrolnoj grupi, uticaj elektromagnetnog KT zračenja niskog intenziteta postaje neefikasan.

5. Kod prekomerne aktivnosti parasimpatičkog dela, uočava se njeno smanjenje i porast simpatičke aktivnosti delovanjem samo na tačke meridijana T, E, V, P, VB.

6. U slučaju prekomerne simpatičke aktivnosti pojavljuje se njeno smanjenje i povećanje parasimpatičke aktivnosti delovanjem na tačke meridijana MC i RP.

Lečenje elektromagnetnim KT zračenjem traje od 12 do 14 seansi. Osnov za izbor tačaka za elektromagnetno zračenje sastoji se u prethodno pronađenom fenomenu merenja aktivnosti vegetativnog nervnog sistema pod uticajem delovanja na tačke MC i RP. Osim toga, u kompleks su bile uključene tačke koje imaju zajedničku vegetativnu inervaciju sa bazenima sudova koji snabdevaju krvlju diencefalnu oblast - tačke vratnog dela, potiljka, lica, glave (T13, UV29, U10, UŠ16), osim toga korišćena je grupna lo-tačka RP6 i tačka P9.

Odabiranje frekvencije zračenja vrši se na osnovu dva principa: pojave "predviđenih senzornih" reakcija u uslovima sporog skeniranja frekvencije generatora u kompletnom radnom dijapazonu, ili u slučaju odsustva reakcija do pojave prvih stabilnih vegetativnih reakcija. U slučaju predominacije simpatičke aktivnosti, birana je tačka meridijana MC, a kod predominacije parasimpatičke - tačka meridijana TR. Zatim je za lečenje korišćena jedna od ovih tačaka, kao i gore spomenute tačke vratne zone i RP6. Ukupno vreme delovanja elektromagnetnim KT zračenjem na prethodno zadatoj frekvenciji iznosilo je 60 minuta. U slučaju odsustva "predviđenih" senzornih osećanja i izraženih brzih vegetativnih reakcija, zračenje se radilo na frekvenciji 51,3 GHz. Lečenje je trajalo u proseku 12 seansi. Na kraju lečenja vršila se procena opšteg stanja pacijenata u skladu sa gore opisanom metodologijom.

Na osnovu sprovedenog lečenja konstatovano je sledeće:

1. Uticaj elektromagnetnog KT zračenja na akupunkturne tačke, odabrane za lečenje vegetovaskularnog sindromokompleksa, praćen je smanjenjem predominantne aktivnosti simpatičkog i parasimpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema; najveće promene dešavaju se u spektrima disperzije vremenskih nizova sistolnih intervala, parametrima cerebralne hemodinamike, pokazateljima prostih vizuelno-motornih reakcija. Uočava se takođe i određeno smanjenje nekih pokazatelja, koji formiraju uznemirujuće-depresivni karakter profila MMPI.

U znatno manjem stepenu ostvaruje se normalizacija pokazatelja periferne hemodinamike. Suštinska normalizacija tipova bioelektrične aktivnosti mozga posmatra se samo u slučajevima najjače izražene normalizacije pokazatelja vizuelno-motornih reakcija i smanjenja pokazatelja uznemirujuće depresivnog stanja.

2. Metoda rezonansne KT terapije niskog intenziteta u poređenju sa metodom klasične iglorefleksoterapije daje praktično uporedive rezultate sa kliničkim, ali razlikuje se neinvazivnošću i jednostavnošću primenjene metodologije.

Po završetku prvog kursa lečenja, koji se sastoji od 12 seansi, prema pokazateljima emocionalno-ličnosnog profila, parametara prostih vizuelno-motornih reakcija, tipova EEG aktivnosti, opšteg vegetativnog tonusa, centralne hemodinamike, suštinsko poboljšanje je nastupilo kod 35 bolesnika od 57. Kod 16 bolesnika postojale su tendencije za normalizaciju opšteg vegetativnog tonusa i parametara prostih vizuelno-motornih reakcija bez suštinskih emocionalnih promena ličnosti, EEG aktivnosti i hemodinamike. Za ovu grupu bolesnika najkarakterističnije je bilo preovlađivanje parasimpatičke aktivnosti i deletacionih cerebralnih reakcija krvnih sudova.

3. U slučaju 6 bolesnika sa vegetativnim sindromokompleksom uz jako izraženu astenizaciju i bitno smanjenje vegetativne reaktivnosti, parasimpatičko obezbeđenje mentalne i fizičke aktivnosti, kao i normalni tip cerebralnog i perifernog vaskularnog tonusa u stanju mirovanja, elektromagnetno KT zračenje niskog intenziteta bilo je neefikasno. Pri tome nisu se pojavile "senzorne" reakcije.

4. U procesu stabilne normalizacije vegetativne regulacije (počev od 4-5-e seanse) posmatra je nestajala izraženosti "senzornih" reakcija. Histogram raspodele rezonantnih frekvenciija karakteriše se snižavanjem amplitude i porastom asimetrije.

U završnim etapama lečenja bolesnika sa izraženim stepenom normalizacije vegetativnih parametara uočavalo se sniženje, a potom i potpuno odsustvo "senzornih" odgovora.

Po pravilu, dalja promena vegetativnih funkcija se prekidala, što se koristilo za skraćenje dužine trajanja lečenja.

Mi smo pratili 52 bolesnika (39 muškaraca i 13 žena) sa polineuropatijom uzrasta od 23 do 61 godine, koji su uzimali lekove zajedno sa tretmanom mikrotalasnom rezonansnom terapijom (MRT) (I grupa - 19 ljudi), a druga grupa podvrgnuta je samo elektomagnernoj KT terapiji (II grupa - 33 čoveka). Bolesnici su se žalili na slabost, umor, lupanje srca i zadihanost, glavobolje, često bolove u oblasti srca i ispod desnog rebra, nesanicu, na bol koji se širi u mišićima ekstremiteta, paresteziju. Opšte stanje se pogoršavalo čestom promenom krvnog pritiska (hipo- i hipertenzija).

Stanje meridijana i biološki aktivnih tačaka određivano je na osnovu analize veličine elektroprovodnosti, koja se određivala pomoću serijskog uređaja "Elita-2M" u pomoćnim tačkama 12 parnih meridijana.

Kod lečenja pomoću mikrotalasne rezonansne terapije (MRT) rukovodili smo se podacima kompleknog pregleda bolesnika od strane interniste i neuropatologa, rezultatima laboratorijskih analiza, kao i veličinom i znakom elektropotencijala u BAT: osim cu-sanj-li uticalo se i na tonizirajuće i sedirajuće tačke meridijana srca, pluća, triplog zagrejača, jetre itd. - individualno kod svakog bolesnika. Lečenje se ponavljalo sedam puta dnevno po 5-6 minuta na BAT. Kao izvor elektomagnetnog KT zračenja niskog intenziteta korišćen je generator G-69 ("Panorama") snage 3 mW u talasovodu. Rezonansne frekvencije u dijapazonu generatora (53,7-78,57 GHz) odabirane su kod bolesnika prema senzornim i objektivnim parametrima: subjektivno stanje bolesnika, promena elektropotencijala u BAT u pravcu normalizacije, povećanje temperature tela za 1-2 oC, funkcionalno stanje miokarda (EKG pokazatelji). MRT se radi uzimanjem u obzir gore navedenih pokazatelja.

U I grupi bolesnika, koji su uzimali lekove, klinički pokazatelji MRT bili su nešto nepovoljniji. Tako, posle 1-2 seanse elektromagnetnog zračenja kod tri bolesnika predveče su se pojavili bolovi u grudima, slabost; kroz 24 časa lečenje je obnovljeno i bolesnici se više nisu žalili na te nuspojave.

Uzimajući u obzir karakter bolesti (pluralni toksikoneurit), delovanje na biološki aktivne tačke radilo se prema tipu uzbuđenja, koristeći lo-tačke meridijana, uzimajući u obzir biološki sat "cirkulacije energije" i druga pravila istočne medicine. Takođe, treba skrenuti pažnju na neophodnost obavljanja psihoterapije, objašnjavajući pacijentima razloge i posledice interakcije u stvaranju simptomokompleksa njihove bolesti, neophodnosti samodiscipline i aktivnog praćenja normi sanitarne i radne higijene za ozdravljenje.

Potom smo proučavali funkcionalno stanja miokarda kod bolesnika sa dijagnozom polineuropatije, kao i promene ovog stanja nakon lečenja elektromagnetnom KT-terapijom. Pri tome su registrovani sledeći fiziološki pokazatelji: kardiointervalogram od 100 R-R intervala, snaga kontrakcija srčanih komora prema prvom izvodu EKG u 3 pravca, temperatura i električna provodnost kože u biološki aktivnim tačkama.

Biohemijski pokazatelji miokarda određuju se prema metodologiji profesora Dušanina, u skladu sa kojom promena brzine kontrakcija miokarda u relativnim jedinicama korelira sa sadržajem kreatinfosfata (KF), laktata (L), maksimalne potrošnje kiseonika (MPK). Prvi izvod elektrokardiograma i kardiointervalogram mereni su pomoću kardiografa "Saljut" i proračunavani na računaru "DVK-3M" pomoću programa "MARS" na osnovu opšte usvojene metodologije akademika R.M. Bajevskog. Za merenje temperature tela korišćen je elektrotermometar "TS-101". Proračun srednjih veličina i srednjekvadratnih grešaka za slučajne veličine X zadatog pouzdanog intervala urađen je na osnovu programa br. 197.

Kardiografski pokazatelji funkcionalnog stanja miokarda kod bolesnika sa polineuropatijom prema veličinama moda (Mo) i indeksa naprezanja (IN) bitno se razlikuju od istih pokazatelja praktično zdravih osoba. U I grupi bolesnika veličina Mo (0,937 ±0,008) bitno premašuje normu (0,875 ±0,05), ali nakon MRT smanjuje se do donjih granica norme (0,900 ±0,032).

Kod bolesnika II grupe Mo je bitno niže (0,796+0,028), a IN bitno više (251,8+52,6) od normale (127,0+27,9). Nakon lečenja elektromagnetnom KT-terapijom pokazatelji ritma MO, IN, kao i disajna aritmija, realno se uspostavljaju do granica norme - Mo (0,865+0,049), IN (161,7+22,4), aritmija (3,21+0,2).

Temperatuta tela bolesnika realno se povećala posle 3-6 minuta posle delovanja elektromagnetnog zračenja na biološki aktivne tačke (za 1-2 oC).

Biohemijski pokazatelji funkcionalnog stanja miokarda kod sportista do i posle mikrociklusa (sedmodnevnog) treniranja (gornja i donja granica norme) kao i kod bolesnika I i II grupe pre i posle delovanja elektomagnetnog zračenja određivani su prema metodologiji Dušanina. Biohemijski pokazatelji kontraktivne funkcije miokarda kod sportista posle sedmodnevnog treniranja bitno se smanjuju: KF (53,94+3,3) (24,4+1,8), P 0,0, L (14,7+2,1) (9,8+0,4), P 0,01, MPK (62,3+3,3) (54,0+3,0), P 0,05.

Ovi pokazatelji se uzimaju za gornju i donju granicu norme kod praktično zdravih ljudi. Kod bolesnika od polineuropatije u obe grupe ovi pokazatelji su smanjeni u poređenju sa donjom granicom norme, pri čemu su kod bolesnika I grupe realno smanjeni u poređenju sa donjom granicom L i MPK, a u II grupi svi pokazatelji realno su smanjeni: KF=18,4+3,3, L=7,0+1,6, MPK=44,6+3,8.

Posle MRT funkcionalno stanje miokarda se poboljšava, pri čemu je kod bolesnika iz II grupe ozdravljenje realno prema svim pokazateljima: KF=29,8+5,0, L=9,8+0,7, MPK=61,4+4,6 u poređenju sa pokazateljima kod zdravih ljudi. Kod bolesnika II grupe MPK skoro dostiže donju granicu norme - 46,0 (54,0+3,0), ali razlike nisu pouzdane.

Brzina taloženja eritrocita kod bolesnika iz obe grupe bila je veća za 67% odnosno 32%, u poređnju sa davaocima krvi, ali zbog bitne varijabilnosti ovog pokazatelja ove razlike nisu pouzdane.

Broj leukocita i eritrocita kod bolesnika iz obe grupe bio je nešto veći u poređenju sa davaocima krvi. Posle MRT broj leukocita i eritrocita kod svih bolesnika je smanjen do donje granice ovih pokazatelja kod davalaca krvi. Na osnovu toga se konstatuje određena tendencija za normalizaciju pokazatelja krvi kod bolesnika od polineuropatije kod tretiranja MRT. Nakon tretmana MRT kod bolesnika iz prve i druge grupe brzina taloženja eritrocita smanjena je u poređenju sa početnim nivoom za 33% odnosno 41% i dostigla je nivo kao kod davalaca krvi.

Kod bolesnika je konstatovano bitno povećanje, u poređenju sa davaocima krvi, nivoa alaninaminotransferaze (AlTF) za 45% kod bolesnika iz I grupe i za 24% kod bolesnika iz II grupe, kao i aspartataminotransferazi (AcTF) za 112% kod bolesnika iz prve I i za 46% kod bolesnika iz II grupe. Kod bolesnika iz I grupe promene su jače izražene.

Ovi podaci govore o poremećaju funkcionalnog stanja ćelija jetre i srca. Posle MRT lečenja kod svih bolesnika konstatovano je bitno smanjenje aktivnosti oba fermenta, pri čemu je aktivnost AlTF postigla nivo kao kod davalaca krvi. Aktivnost AsTF posle MRT smanjena je u poređenju sa početnim nivoom kod bolesnika I grupe za 23% i skoro je postigla gornju granicu norme, a kod bolesnika II grupe za 4%. Takođe se konstatuje da kod bolesnika iz II grupe početni nivo AsTF nije tako visok, kao kod bolesnika iz druge grupe.

Zaključak

Posle primene MPT kod svih bolesnika sa dijagnozom polineuropatije došlo je do bitnog poboljšanja opšteg stanja i sna, smanjeni su noćni bolovi u ekstremitetima i u oblasti srca. Normalizovan je krvni pritisak, poboljšana je sposobnost kontrakcija miokarda (prema podacima ritmograma), što je doprinelo poboljšanju mikrocirkulacije u ekstremitetima. Izuzetak su dva bolesnika iz I grupe i jedan iz II grupe, koji su imali loše navike, kao i kod bolesnika sa pojavom pluralne mieloskleroze.

Pozitivni klinički rezultati lečenja: smanjenje sindroma bola, brzog zamaranja, vaskularnih poremećaja, normalizacija krvnog pritiska - sve je praćeno korekcijom potencijala, otpornosti i temperature u BAT kože "oštećenih" meridijana, što govori o nekoj normalizaciji vegetovaskularnih poremećaja vezanih za kontrakcije srca.

MRT bolesnika sa dijagnozom polineuropatije dovela je do normalizacije funkcionalnog stanja miokarda: posle lečenja pokazatelji kontraktilne sposobnosti miokarda (MŽ, KF i L) pouzdano su se povećali i dostigli donju granicu kod sportista. Revitalizacija funkcionalnog stanja kardiovaskularnog sistema izražena je jačanjem mikrocirkulacije i smanjenjem bolova u ekstremitetima, poboljšanjem opšteg stanja bolesnika i normalizacijom krvnog pritiska.

Prema količini transferaza u krvi MRT-terapija je doprinela revitalizaciji funkcionalnog stanja ćelija jetre i srca kod bolesnika od polineuropatije.

Lečenje polineuripatije posebno je aktuelno sada, kada razvoj tehnike i osvajanje novih vrsta nuklearne energije doporinose delovanju manjih doza radijacije na ljude.

 

Lečenje hroničnih gastroduodenalnih ulkusa pomoću KT terapije

 

Pitanja vezana za lečenje ulkusa na zelucu i 12-palačnom crevu predstavljaju centralni problem gastroenterologije, s obzirom na stalno povećanje učestalosti ovih oboljenja, a broj ulkusa sa torpidnim tokom i komplikacijama stalno se povećava. Pojava novih lekova, usmerenih na patogenetske mehanizme bolesti, ne dovode suštinski do poboljšanja rezultata lečenja. Kompleksno lečenje ulkusa lekovima često uključuje uzimanje nekoliko lekova odjednom, što može dovesti do alergijskih pojava, toksičnih reakcija, stvaranja navike. Zbog toga, razrada metoda fizičke terapije, koja nema nuspojave kao od lekova, ima velike perspektive. Klinička analiza rezultata lečenja bolesnika sa hroničnim gastroduodenalnim ulkusom pokazuje da je klinička efikasnost KT terapije kod bolesnika sa recidivon ulkusa na želucu i 12-palačnom crevu mnogo veća u poređenju sa klasičnim lečenjem ulkusa. Kod klasične terapije, koja obuhvata antacide, holinolitike, spazmolitike, reparante, zarastanje gastroduodenalnih ulkusa postiže se u 78% slučajeva za 30-35 dana, a kod KT terapije izlečenje se postiže u 95% slučajeva za 20-22 dana.

Patogeni mehanizmi razvoja ulkusa

Trenutno, ulkus se tretira kao bolest u čijoj osnovi leži poremećaj ravnoteže agresivnih faktora sadžaja zeluca i zaštitnih mehanizama sluzokože gastroduodenalne zone. Neki istraživači ukazuju na ulogu opštih poremećaja u organizmu u razvoju ulkusa. Kod recidiva bolesti postoji poremećaj faktora agresije i zaštite na nivou svih sistema organizma. Posmatra se prekomerna aktivizacija procesa peroksidacije lipida uz nagomilavanje u krvi slobodnih radikala, što povećava nivo opšteg holesterina i posebno njegove "aterogene frakcije", dolazi do poremećaja mikrocirkulacije i reologije krvi. Aktivacija ovih agresivnih faktora odvija se istovremeno sa bitnim smanjenjem zaštitnih funkcija organizma, kao što su: pad imuniteta zajedno sa aktivnošću fagocitoze; smanjenje alfatokoferola i drugih prirodnih antioksidanata, koji dovode do smanjenja antioksidantnog statusa organizma, smanjenja sinteze ćelijskih proteina. Kod dinamičnog posmatranja u procesu remisije bolesti konstatovano je da se prvih meseci posle zarastanja ulkusa konstatuje smanjenje agresivnih faktora sa istovremenim povećanjem zaštitnih funkcija organizma. Ali period ravnoteže je kratkotrajan (zavisi od polaznog statusa organizma). Kasnije dolazi do smanjenja zaštitnih faktora organizma sa relativno niskim faktorima agresije - biohemijska faza pre nastanka ulkusa, kod koje nema kliničkih i endoskopskih simptoma recidiva. Aktivacija faktora agresije dovodi do razvoja endoskopske faze pre nastanka ulkusa, a zatim i do pojave ulkusa. Utvrđeno je i da efikasnost lečenja i dugotrajnost remisije u mnogome zavisi od lokalizacije ulkusa, dugotrajnosti anamneze ulkusa, broja recidiva u toku jedne godine i nastanka komplikacija.

Prema tome, ulkus predstavlja hroničnu bolest sa povremenim recidivom, i u osnovi ove bolesti leže složeni poremećaji ravnoteže agresivnih faktora i zaštitnih funkcija organizma, i zbog toga dolazi do poremećaja ravnoteže zaštitnih i agresivnih faktora u zelucu ili potkovici 12-palačnog creva. Zato je za patogeno lečenje ulkusa potrebno najpre obezbediti normalizaciju poremećene ravnoteže faktora agresije i zaštitnih funkcija na nivou celog organizma.

Mehanizmi kliničke efikasnosti KT terapije

Na osnovu obimnog eksperimentalnog materijala pokazan je specifični rezonansni karakter milimetarskog zračenja, koji zavisno od dužine talasa zračenja izaziva različite biološke efekte, pri čemu u subtoplotnim dozama zračenja reda nekoliko mW.

Jedan od glavnih faktora koji doprinosi biostabilnosti membrana ćelija, koje regulišu razmnožavanje i diferencijaciju ćelija, sastoji se u dinamičkoj ravnoteži između aktivnosti procesa preoksidacije lipida (POL) i nivoa antioksidantnog statusa organizma. Kod recidiva ulkusa posmatra se prekomerna aktivacija POL sa istovremenim smanjenjem antioksidantnog statusa (koji se registruje prema nivou antioksidantne aktivnosti lipida eritrocita).

Kod tradicionalne terapije lekovima, bez obzira na zarastanje ulkusa dolazi do daljeg suzbijanja antioksidantnog statusa zajedno sa prekomernom aktivnošću procesa POL. Osim toga, i dalje dolazi do poremećaja metabolizma lipida (povećava se nivo opšteg holesterina na račun njegove "aterogenske" frakcije), što dovodi do daljeg progresiranja bolesti sa pogoršanjem opšteg stanja organizma (prelaz bolesnika iz jedne faze bolesti u drugu). Kod primene KT terapije dolazi do stabilizacije metabolizma holesterina, povećava se nivo antioksidantnog statusa organizma, što dovodi do aktivnog blokiranja procesa POL.

Jedan od glavnih faktora, koji određuje stanje mikrocirkulacije uopšte, pa i sluzokože zeluca i 12-palačnog creva, je reologija krvi. Stanje reologije krvi određuje se na osnovu makroreoloških faktora (viskozitet krvi, plazme, veličina hematokrita), kao i na osnovu mikroreoloških osobina eritrocita (povećanje čvrstoće membrana, poremećaj njihove sposobnosti za agregaciju). Kod recidiva ulkusa dolazi do poremećaja makro i mikroreologije: povećava se viskozitet krvi, hematokrit, čvrstoća membrana eritrocita, smanjuje se njihova rezistentnost, narušava se sposobnost eritrocita za agregaciju.

Poznato je da KT terapija doprinosi normalizaciji kako makroreologije, tako i mikroreoloških osobina eritrocita, čime se stvaraju uslovi za poboljšanje trofike sluzokože gastroduodenalne zone. Tradiciono lečenje lekovima ne menja nivo nespecifične zaštite organizma, dok KT terapija normalizuje spontanu aktivnost fagocita, a takođe povećava potencijalne mogućnosti neutrofila. Najobjektivniju ocenu dinamike zarastanja defekta ulkusa daje endoskopska metoda. Kroz 5 seansi zračenja (7 dana) kod većine bolesnika dolazi do bitnog smanjenja upale sluzokože oko ulkusa, delimičnog popunjavanja dna ulkusa granulacijama, ali do potpunog zaceljenja dolazi veoma retko. Nakon 10 seansi (14 dana) kod 35-40% bolesnika dolazi do zarastanje ulkusa (faza "crvenog" ožiljka) bez stvaranja grubog ožiljka koji deformiše zid organa (zarastanje prema "sluznom" tipu). Kod histološkog posmatranja u bioptatu obično nema tkiva sa ožiljkom. Kod ostalih bolesnika do zarastanja ulkusa dolazi posle 15-20 seansi, uglavnom bez formiranja grubog ožiljka.

Za lečenje bolesnika sa ulkusom na želucu ili 12-palačnom crevu, pomoću elektromagnetnog zračenja milimetarskog dijapazona, koristi se uređaj za KVČ terapiju "Jav-1".

Tehničke karakteristike uređaja

  • Radna talasna dužina uređaja je 5,6 ili 7,1 mm;
  • Gustina snage zračenja na proširenju iznosi minimalno 10 mW/cm 2;
  • Postoji mogućnost zračenja u režimu frekventne modulacije oko fiksirane tačke radne frekvencije u dijapazonu ±50 MHz;
  • Napajanje uređaja vrši se sa mreže naizmenične struje frekvencije 50 Hz, napona 220 V;
  • Snaga napajanja iz mreže iznosi maksimalno 25 W;
  • Hlađenje uređaja je prirodno;
  • Dimenzije su: 18 x 26 x 23 cm;
  • Težina je maksimalno 3 kg.

Uređaj za zračenje ima proširenje sa odgovarajućom izolacijom, koje se koristi za određivanje odstojanja uređaja od površine tela. U kompletu se nalazi i stalak za fiksaciju uređaja za krevet. Na prednjem panelu bloka nalaze se: dugme za uključenje u mrežu, indikator isključenja iz mreže, dugme za uključenje modulacije, drška za podešavanje frekvencije, indikator sa strelicom za podešavanje frekvencije i indikacija potrebne veličine izlazne snage. Na zadnjem panelu bloka nalaze se: klema za uzemljenje (nulovanje) bloka, gajtan sa utikačem za uključenje uređaja u mrežu, dva mrežna osigurača, montažni poklopac za priključenje mernih uređaja u procesu podešavanja.

Način rada

1. Postaviti uređaj na sto tako da prednji panel bude okrenut na gore, spustiti i fiksirati ručicu sa suprotne strane od proširenja (ukoliko bolesnik leži potrebno je fiksirati uređaj za ivicu kreveta, zatim fiksirati uređaj za dršku tako da proširenje uređaja bude okrenuto nadole);

2. Uraditi uzemljenje (nulovanje) uređaja;

3. Prokontrolisati položaj dugmeta "mreža" i "modulacija", koji treba da budu u položaju "isključeno";

4. Uključiti uređaj u mrežu;

5. Uključiti uređaj putem pritiska na dugme "mreža", pri čemu se uključuje indikator;

6. Uređaj se zagreva u trajanju od 15-20 minuta;

7. Pomoću drške "podešavanje frekvencije" podesiti i fiksirati izoštreni minimum indikacije indikatora sa strelicom (krajnji levi položaj strelice), što govori o podešavanju na radnu frekvenciju;

8. Za rad u režimu modulacije potrebno je uključiti modulaciju putem pritiska na dugme "modulacija";

9. Podesiti prošireni deo uređaja prema telu pacijenta i početi seansu zračenja;

10. U toku radnog dana povremeno na svakih 30 minuta rada ili pred početak seanse zračenja, uraditi kontrolu podešavanja frekvencije (t.7), pri čemu je potrebno prethodno uključiti dugme "modulacija";

11. Po završetku seanse zračenja, ukoliko se na jednom radnom mestu obavlja zračenje nekoliko bolesnika za redom, uređaj ostaje uključen;

12. Pred početak svake seanse prošireni deo uređaja obrađuje se sredstvima za dezinfekciju;

13. Isključenje uređaja obavlja se na sledeći način: isključuje se modulacija, zatim se isključuje dugme "mreža", posle čega se uređaj isključuje iz mreže.

Mere opreza

1. Zabranjuje se glednje direktno u proširenje uređaja za vreme njegovog rada;

2. Kod pojave neispravnosti za vreme trajanja seanse treba odmah isključiti uređaj;

3. Rad na uređaju dozvoljava se personalu, koji je obučen i upoznat sa pravilima zaštite pri radu sa elektrouređajima.

Indikacije

KT terapija preporučuje se svim bolesnicima sa ulkusom želuca i 12-palačnog creva u fazi recidiva. Efikasnost KT terapije biće različita i zavisiće od polaznog statusa bolesnika. Najbolji pokazatelji biće kod bolesnika "0" faze, najslabiji pokazatelji kod bolesnika "3" faze. Ne preporučuje se KT terapija kod bolesnika sa komplikacijama ulkusa u obliku stenoze izlaznog dela želuca, kao i sa penetracijom ulkusa u druge organe.

Kontraindikacije

Apsolutnih kontraindikacija nema.

Relativne kontraindikacije:

a) ukoliko postoji sumnja na malignitet ulcera,

b) benigni i maligni tumori na bilo kojoj lokaciji,

c) trudnoća,

d) prateće bolesti: epilepcija, brohhijalna astma,

e) insuficijencija srca i pluća II-III stepena, hipertenzija II-III stepena sa čestim krizama.

Preliminarni pregled bolesnika pomoću raznih kliničkih, laboratorijskih i instrumentalnih metoda uključuje korišćenje sledećih podataka i metoda:

  • analiza anamnestičnih podataka uzimajući u obzir dugotrajnost bolesti, učestalost i vreme recidiva ulkusa, komplikacije, karakter prethodne terapije i njena efikasnost, profesionalna štetnost, preležane i prateće bolesti;
  • ezofagogastroduodenoskopija sa biopsijom (ukoliko postoji ulkus na želucu);
  • rentgenoskopija želuca kod lokalizacije oštećenja u želucu ili izražene deformacije potkovice 12-palačnog creva, u cilju isključenja maligniteta ili stenoze izlaznog dela zeluca.

Kontrola efikasnosti lečenja vrši se pomoću endoskopskog pregleda posle 10 seansi KT terapije i u svakih sledećih 5 seansi do potpunog zaceljenja ulkusa ili prekida terapije. Kod lokalizacije ulkusa na želucu potrebno je kod svake kontrolne endoskopije uraditi biopsiju sa ivice ulkusa u cilju određivanja maligniteta.

Procena efikasnosti KT terapije

Proces zarastanja hroničnog ulkusa smatra se pozitivnim, ukoliko:

  • nakon 10 seansi KT terapije smanjuje se sindrom bola, veličina ulkusa se smanjuje za 1/8;
  • nakon 15 seansi KT terapije potpuno nestaje sindrom bola, veličina ulkusa se smanjuje za 2/3;
  • nakon 20 seansi KT terapije bolesnik se više ne žali na bolove, zarasta ulkus potkovice 12-palačnog creva, a ulkus na želucu se nalazi u procesu zarastanja.

U slučaju odsustva pozitivnog kliničkog efekta nakon 10 ili 15 seansi KT terapije bolesniku određuju KT terapiju sa drugom talasnom dužinom (na primer, ukoliko je prethodno lečenje bilo na talasnoj dužini 5,6 mm, dalje se nastavlja sa lečenjem na talasnoj dužini od 7,1 mm). Ukoliko se ne postiže pozitivni klinički efekat posle 20 seansi KT terapije za ulkus na želucu ili 25 seansi za ulkus 12-palačnog creva, ovo lečenje se obustavlja, i posle 3-4 nedelje radi se kontrolni endoskopski pregled. Ukoliko je ulkus ostao bez promena, određuje se nova terapija u trajanju od 10-15 seansi na drugoj talasnoj dužini.

Kod bolesnika sa III fazom bolesti lečenje se ponavlja nekoliko puta sa prekidima: 10-15 seansi, zatim pauza od 2-3 nedelje.

Metodologija lečenja

U sedećem položaju (po potrebi može i u ležećem stanju) bolesnika zrače u epigastralnoj oblasti u zoni donjeg dela grudne kosti. Proširenje uređaja sa dodatkom za izolaciju usmerava se u pravcu kože i čvrsto stavlja na površinu kože. Po potrebi, posle stavljanja uređaja treba uraditi podešavanje frekvencije uređaja u skladu sa t.7, pri čemu je modulacija isključena. Za početak seanse modulacija se uključuje. Lečenje se radi do potpunog zaceljenja ulkusa ili do zaključka o neefikasnosti lečenja. Lečenje se obično sastoji od 15-20 seansi (maksimalno 20-25 seansi u toku dana sa prekidom u subotu i nedelju). Trajanje jedne seanse je 3 minuta. Kontrolu efikasnosti lečenja treba uraditi pomoću endoskopskog pregleda.

Kompleksno lečenje lekovima za vreme trajanja KT terapije nije potrebno s obzirom da ono ne doprinosi poboljšanju efikasnosti KT terapije i može biti razlog raznih komplikacija i recidiva ulkusa u prvim nedeljama po završetku lečenja. Pojedinim bolesnicima na osnovu specifičnih osećanja (na primer, izraženi sindrom bola, izraženi refluks žuči u želudac i sl.) može se prepisati simptomatičko lečenje (spazmolitici, antacidi) u trajanju od 2-3 dana do nestanka ovog simptoma.

Lečenje se može obaviti u uslovima stacionara, kao i u ambulantnim uslovima, čak i u ambulanti preduzeća bez prekida rada.

Profilaktika recidiva ulkusa

Dugogodišnja posmatranja bolesnika sa ulkusom us primenu endoskopske aktivne dispanserizacije (endoskopski pregled kroz 3-4 meseca čak i kada se bolesnik ne žali na bol) pokazala su da se recidiv bolesti kod svakog konkretnog bolesnika uglavnom dešava u isto godišnje doba. Na osnovu dinamičkih istraživanja nivoa antioksidantnog statusa, otkriveno je da se za 4-6 nedelja do planiranog recidiva posmatra smanjenje nivoa ovog statusa (biohemijska predulkusna faza). Takođe je otkriveno da je povećanje antioksidantnog statusa organizma jedan od mehanizama delovanja KT terapije. Prema tome, primena KT terapije u biohemijskoj predulkusnoj fazi doprineće povećanju antioksidantnog statusa i sprečavanju recidiva bolesti.

Metodologija profilakse

Za 4-5 nedelja do planiranog recidiva, koji se konstatuje na osnovu analize podataka anamneze (vreme recidiva tokom prethodnih godina), bolesniku se određuje 10 seansi terapije milimetarskim talasima u skladu sa opisanom metodologiom. Vreme trajanja preventivne KT terapije zavisi od učestalosti pogoršanja bolesti tokom godine. Ukoliko posle KT terapije kod bolesnika nema više recidiva u trajanju od 4-5 godina, potrebno je svake godine uraditi preventivnu KT terapiju.

KT terapija može se raditi i u toku endoskopske predulkusne faze (ukoliko postoji erozivni ruodenit) na osnovu metodologije za likvidaciju erozija i upala sluzokože (obično 10-15 seansi), ali efikasnost KT terapije u ovom slučaju biće manja i bez obzira na terapiju može doći do recidiva bolesti.

 

Korišćenje KT zračenja u lečenju ishemijskog moždanog udara

 

Obavljena istraživanja u vezi sa korišćenjem KT zračenja omogućavaju korišćenje KT zračenja za lečenje u praktičnoj medicini na osnovu dešifrovanja niza mehanizama delovanjem kratkih talasa na ćelijskom i organskom nivou. To je poslužilo kao osnov za pronalaženje efekta lečenja pomoću KT zračenja za neke kardinalne procese metabolizma, poremećenog kod ishemijskog moždanog udara.

U cilju realizacije ovog problema pregledali smo tri grupe ljudi. Dve od njih su kontrolne (10 ljudi u svakoj grupi). U I kontrolnoj grupi bili su ljudi koji nisu patili od vaskularnih oboljenja mozga. U II kontrolnoj grupi su bili bolesnici sa početnom insuficijencom cerebralnog krvotoka. U III grupi su bili bolesnici sa akutnim poremećajem moždanog krvotoka, koji su lečeni primenom opšte usvojenih metoda. U IV grupi (eksperimentalnoj) bilo je 20 bolesnika, kod kojih se primenjivalo KT zračenje zajedno sa opšte usvojenom terapijom lekovima. Za KT zračenje korišćen je uređaj "Jav-1" na klinici za nervne bolesti KOKB. Bolesnici su pregledani 1-og, 5-og, 10-og i 21-og dana lečenja. Uzrast ljudi u svim grupama je bio u rasponu od 45 do 60 godina.

Kod svih bolesnika analizirani su sledeći biohemiski testovi: određivanje nukleotidnog pula ćelije i njenog energetskog naboja, aktivnosti LDG, MGG, G-6 f DG, transportnih ATF, AHE, zatim peroksidaze, katalaze, SOD, sadržaja MDA i fosfolipidnog spektra eritrocitarnih membrana. Istraživanja su rađena u plazmi krvi i eritrocitima. Na osnovu obavljenih istraživanja konstatovano je smanjenje koncentracija ATF i ADF sa istovremenim povećanjem sadržaja AMF i smanjenjem energetskog naboja kod bolesnika sa početnim poremećajem cerebralnog krvotoka i akutnim poremećajem krvotoka mozga u poređenju sa I grupom. Navedeni poremećaji su jedan od početnih simptoma postojeće nekroze moždanog tkiva i dovode do velikog poremećaja energetskog obezbeđenja svih funkcija ćelije u uslovima razvoja hipoksije tkiva.

Primena KT terapije dovodi do normalizacije komponenata nukleotidnog pula već 10-tog dana lečenja (povećanje koncentracije ATF, ADF, smanjenje sadržaja AMF, rast energetskog naboja). Takva normalizacija je posledica jačanja aerobnih načina korišćenja glikoze u ćeliji, o čemu govore eksperimenti za određivanje G-6-f DG, SDG i MDG. Početno smanjenje aktivnosti navedenih fermenata najviše je izraženo kod bolesnika sa akutnim poremećajem krvotoka u mozgu, zatim ta aktivnost se povešava pod uticajem KT terapije (u poređenju sa bolesnicima 3 grupe) počev od 5-og dana lečenja i dostiže maksimum u periodu izlečenja. Istovremeno iznenadno povećanje aktivnosti LDG, koja je karakteristična za akutni poremećaj krvotoka u mozgu, pokazuje jačanje aerobnog načina korišćenja glikoze, koje je ipak nedovoljno za kompletno snabdevanje ćelije energetskom sirovinom. Efekat KT lečenja u ovom slučaju se vidi počev od pete seanse i normalizuje aktivnost LDG u periodu izlečenja bolesti.

Proučavanje fosfolipidnog spektra membrana i membranozavisnih fermenata, koji učestvuju u transportnim procesima, pokazalo je količinske promene frakcija FL spektra, kao što su: povećanje koncentracije fosfotidilholina (FH), fosfotidilserina (FS) i fosfotidiletanolamina (FE) sa istovremenim smanjenjem sadržaja fosfatidne kiseline (FK) i sfingomielina (SM) već prvog dana bolesti. Navedena tendencija konstatovana je i kod sledećih pregleda. Primena KT terapije dovodi do normalizacije sadržaja FH i FS već desetog dana, a u periodu ozdravljenja koncentracija ovih faza ponovo se povećava; sadržaj FE i FK najviše se smanjio u periodu ozdravljenja, koncentracija SM se neznatno promenila u ovim uslovima.

Na osnovu analize rezultata istraživanja fosfolipidnog spektra možemo konstatovati sledeće: smanjenje koncentracije najviše labilnih u odnosu na oksidaciju frakcija FS i FE pod uticajem KT terapije predstavlja povoljni faktor u toku ishemijskog moždanog udara, koji govori o stabilnosti membrana u odnosu na POL procese. Pozitivni efekat KT lečenja pokazuje tendenciju povećanja sadžaja SM, koji je najstabilniji u odnosu na oksidaciju frakcije.

Na osnovu analize podataka imamo rezultate koji se odnose za proučavanje aktivnosti AHE kod posmatranih kategorija bolesnika. Kao što je poznato, uzajamno delovanje medijatora acetilholina sa komponentama membrane dovodi do konformacionih promena AHE i povećanja membranske jonske provodljivosti. U tim delovima membrane gde je osetljivost na acetilholin optimalna, FH predstavlja njenu lipidnu komponentu. FH i acetilholin imaju sličnu hemijsku strukturu, zbog čega acetilholin konkuriše sa FH za vezivanje sa proteinom. Formiranje veze AH sa proteinom dovodi do konformacionih promena u molekulu proteina i povećanju propustljivosti za AHE. Dobijeni rezultati govore o smanjenju aktivnosti AHE, počev od 5-og dana primene KT terapije, pri čemu se istovremeno povećava koncentracija FH, što apsolutno odgovara gore iznetoj koncepciji.

Lipidno mikrookruženje je jedan od faktora koji određuje aktivnost membranski zavisnih fermenata, koji učestvuju u procesima transporta katjona - transportnih ATF-aza.

Na osnovu dobijenih podataka, povećanje aktivnosti Na +, K + - ATF-aze kod bolesnika sa cerebralno vaskularnom insuficijencom, najviše izraženo kod početnih oblika u poređenju sa ishemijskim moždanim udarom, primećuje se već prvog dana bolesti. Normalizujući uticaj KT terapije ispoljava se samo u periodu ozdravljenja. Na sličan način menja se i aktivnost Ca 2+ ATF-faze. Podizanje ove faze pre lečenja posebno kod bolesnika IBS kao i u prethodnom slučaju, prekida se pod uticajem KT-terapije samo u periodu ozdravljenja.

Sumirajući podatke istraživanja aktivnosti AHE i transportnih ATF-aza, možemo konstatovati prisnu korelaciju u radu ovih fermenata. Kao što je poznato, acetilholin povećava propustljivost ćelijskih membrana za jone Na + i K +, kao rezultat povećanja aktivnosti odgovarajuće ATF faze, što smo pratili u našim eksperimentima. Analogna je zavisnost među aktivnostima AHE i Ca 2+ - ATF-aze, što se objašnjava stimulacijom sekrecije acetilholina jonima Ca 2+.

U direktnoj zavisnosti od strukturno-funkcionalnih osobina ćelijskih membrana nalazi se stanje njihove antioksidantne zaštite. Smanjenje koncentracije MDA prati se tokom bolesti ishemijskog moždanog udara, pre lečenja i posle lečenja (u poređenju sa I kontrolnom grupom). Što se tiče delovanja antioksidantnih sistema membrana (SOD, katalaze, pereksidaze), konstatuje se naglo smanjenje aktivnosti SOD kod početnog poremećaja krvotoka u mozgu i kod ishemijskog moždanog udara 1-og dana bolesti, što je posledica poremećaja strukture eritrocitarnih membrana. KT terapija doprinosi povećanju aktivnosti SOD počev od 5-og dana bolesti. Smanjenje aktivnosti SOD u fazi ozdravljenja verovatno je vezano za proces reparacije membrana i ugnjetavanja u njima brzine oksidacije slobodnih radikala, koje proističe iz toga.

Analiza podataka stanja antioksidantne zaštite kod posmatrane kategorije bolesnika otkriva depresiju aktivnosti SOD kod infarkta miokarda, koja se kompenzira rastom aktivnosti katalaze i pereksidaze, počev od 1-og dana bolesti, i kao posledica javlja se smanjenje koncentracije MDA. Gore navedeno odgovara stanju FL spektra membrana sa određenim povećanjem sadržaja sfingomielinske frakcije, koja sprečava intensifikaciju POL.

Korišćenje KT terapije kod lečenja infarkta miokarda doprinosi pove ćanju aktivnosti SOD i peroksidaze sa manjom depresijom katalazne aktivnosti i koncentracije MDA (faza ozdravljenja), u korelaciji sa rastom SM, što možemo tretirati kao povoljni kriterijum jačanja procesa detoksikacije u organizmu bolesnika, kao, na primer, metabolita koji se stvaraju kod raspada lipidnog bisloja membrana.

Na osnovu rezultata naših istraživanja konstatovan je niz sledećih faktora, koji ukazuju na normalizujuće delovanje KT terapije na niz biohemijskih procesa u organizmu bolesnika sa infarktom miokarda (prevaliranje aerobnih procesa oksidacije glikoze nad aerobnim; normalizacija nukleotidnog pula eritrocita; povećanje procesa transporta jona kroz membrane (rast aktivnosti transportnih ATF-faza); normalizacija odnosa fosfolipidnih frakcija lipidnog spektra membrana i aktivnosti AHE; jačanje procesa antioksidantne zaštite membrana od POL.

U cilju kontrole delovanja KT terapije smatramo celishodnim, kao najbolji test osetljivosti koji definiše povratnu reakciju organizma na delovanje KT terapije - proučavanje fosfolipidnog spektra eritrocitarnih membrana (prvi put su ga predložili V.I. Rubin i G.A. Melnikova). Predlažemo i da se dugotrajnost uticaja KT ograniči na 10-12 dana

 

Ovaj proizvod je uvršten u naš katalog dana 30. Mar. 2008..
Komentari
Kupci koji su kupili ovaj proizvod takđe su kupili
Osnovi biofizike
Osnovi biofizike
IASC anti-stres holisticki prirucnik (fotokopija)
IASC anti-stres holisticki prirucnik (fotokopija)
Sećanja, snovi, razmišljanja o prošlom i budućem 1984-2007
Sećanja, snovi, razmišljanja o prošlom i budućem 1984-2007
Integrativna biofizika, kvantna medicina i K-H informatika
Integrativna biofizika, kvantna medicina i K-H informatika
Korpa više o ...
0 proizvoda
Povoljni uslovi plaćanja više o ...
  • ODLOŽENO PLAĆANJE
  • 3-6 mesečnih rata
  • BEZ KAMATE
  • Mesečna rata 1.000 din
Obaveštenja više o ...
ObavestiObavesti me o promenama na IASC anti-stres holisticki prirucnik: Suplement MRT
Posalji proizvod prijatelju
 

Copyright Internacionalni Anti-Stres Centar (IASC) 2005.   Sva prava zadrzana
telefoni: +381 11 78-38-111 & + 381 65 39-73-798