Umesto zaključka: Neobjavljeni intervju
Profesore Rakoviću, fokus vaših istraživanja je biofizika i ljudska svest, naročito izmenjena stanja ljudske svesti. Gde zapravo počinje priča o uvidu u introspektivnu stvarnost i kakav je današnji status ovih istraži-vanja?
Fenomen svesti je jedan od najstarijih problema, koji je zaokupljao čoveka još u tribalnim šamanističkim ritualima, a potom i u više-milenijumskim ezoterijsko-religijskim spiritualnim praksama Istoka i Zapada, ali je zbog složenosti problema i metodoloških teškoća ostao do danas nedovoljno naučno osvetljen.
U poslednje dve decenije proučavanje fenomena svesti kao najkompleksnije kognitivne funkcije dobija novi impuls – zbog svojih dubokih potencijalnih fundamentalnih i praktičnih implikacija u medicini, nauci i tehnici, filozofiji, umetnosti i religiji – uz nagoveštaj pojave velike sinteze racionalno-naučnog (klasično-redukovanog, u normalnim stanjima svesti) i kreativno-religijskog (kvantno-koheren-tnog, u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti) modusa spoznaje u okvirima nove (kvantno-holografske) holističke paradigme – sa značajnim doprinosima i naše naučne sredine.
Preporučio bih zainteresovanim čitaocima popularnu knjigu Majkla Talbota, Holografski univerzum, oslonjenu na radove čuvenih naučnika, kvantnog fizičara Dejvida Boma i neurofiziologa Karla Pribrama, koji ukazuju da bi Univerzum mogao biti džinovski kvantni hologram, vrsta konstrukta uma na granici subjekat/objekat – relativizirajući pitanje da li objektivna stvarnost postoji ili fluktuira između (kvantno-holografskog) implicitnog i (klasično-redukovanog) eksplicitnog poretka!? U knjizi Talbot (i sam ekstrasens!) ukazuje da bi se mnogi misteriozni fenomeni: (i) sinhronicitet, lucidni snovi, ejdetske slike, višestruke ličnosti, (ii) viđenje i terapija aure, vizualizirajuća, hipnotička i čudesna iscelenja, (iii) mistična religiozna, vantelesna i bliska smrti iskustva, (iv) psihometrija, prekognicija, ekstra-senzorna percepcija, (v) psihokineza, materijalizacija, teleportacija – čiji dobro dokumentovani literaturni pregled čini posebnu vrednost ove knjige, mogli objasniti u okviru (još uvek kontroverzne) kvantne holografske paradigme.
Takođe bih preporučio i popularnu knjigu Lin Mektagart, Polje: potraga za tajnim silama svemira, koja potkrepljuje novim eksperi-mentalnim dokazima i teorijskim konceptima ideju o kvantnoj prirodi i nelokalnosti individualne i kolektivne svesti, čiji dobro dokumentovani literaturni pregled čini posebnu vrednost ove knjige. U knjizi se može naći i da se pripadnici nekih plemena Amazonije okupljaju svako jutro pred zoru kako bi međusobno podelili svoje snove za koje (ispravno!) smatraju da su poruka za čitavo pleme a da je pojedinac samo komunikacioni kanal, kao i da pravu (kvantno-holografsku!) stvarnost predstavljaju snovi, a da je budno (klasično redukovano!) stanje laž (tj. privid, stav koji se inače provlači i kroz religijsko-filozofske sisteme Istoka, kao i Platonovu metaforu o Pećini na čijim zidovima realni neopservabilni spoljašnji svet ima kroz pećinski otvor svoj odraz u iznutra jedino opservabilnom svetu senki!). U knjizi se mogu naći i potvrde uspešnih nelokalnih uticaja molitve na zdravlje u nekim dobro kontrolisanim američkim kliničkim studijama.
Svest je, tvrdite, u prelaznim i izmenjenim stanjima povezana sa telom tzv. srebrnom vrpcom? Kakva su savremena i tradicionalna iskustva tog tipa?
O odnosu dislocirane svesti i tela postoji iskustvo onih koji su imali kliničku smrt. Posle toga govore da su videli svoje telo na operacionom stolu, i u stanju su čak da tačno opišu vrstu reanimacije koju su im dali lekari. Prema takvim svedo čenjima, u ovim stanjima s vest je povezana sa telom tzv. ‘srebrnom vrpcom ’ , koja bi prema našim teorijskim istraživanjima mogla imati prirodu m inijaturnog ’ wormhole’ prostorno-vremenskog tunela. Ovaj tunel se kvantno-gravitaciono otvara prilikom dislociranja svesti iz tela, zbog relativističkih mehanizama povezanih sa Anštajnovim principom ekvivalencije, gde je vrlo veliko inercijalno ubrzanje (referentnog sistema elektromagnetnog polja dislocirajuće svesti), koje se pri tom pojavljuje, ekvivalentno vrlo snažnim gravita-cionim poljima, u kojima se otvaraju ti tuneli.
Uvidi u slična iskustava postoje u svakoj tradiciji, s tim što je termi-nologija različita u različitim kulturama. Magijski obredi i spiritualni/ religijski rituali uvode kontrolisano čoveka u ta stanja svesti, ukazujući na realnu empirijsku prirodu religijskih i drugih trans-personalnih iskustava različitih religijsko/ezoterijskih tradicija Istoka i Zapada. U kontekstu naših teorijskih uvida, o povezanosti svesti i akupunkturne makroskopske kvantno-holografske elektromagnetno-jonske Hopfildove asocijativne neuronske mreže, ezoterijski pojmovi kao što su astralno telo (manomaya, lingasarira, manovijnana, ka, psyche, finotvarno telo, psihičko telo, duša, ...) i mentalno telo (vijnanamaya, suksmasarira, manas, ba, thymos, noetičko telo, spiritualno telo, duh, ...) mogli bi se biofizički povezati sa vantelesno dislociranim delom (povezanim sa telom minijaturnim ’ wormhole’ prostorno-vremenskim tunelom) jon-skog akupunkturnog sistema, i sa u njemu sadržanom elektromag-nentnom komponentom jonskih mikrotalasnih ultraniskofrekventno-modulisanih struja, respektivno.
Govorite o kvantno-holografskom zapisu-informaciji koju možemo da registrujemo samo u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti. Sta se tačno dešava u kontaktu sa kolektivnim nesvesnim?
Prema našim teorijskim istraživanjima kvantnih osnova svesti , izmenjena kvantno-holografska stanja svesti ponašaju se kao deo kosmičkog kvantnog holograma i kao takva nose informaciju o celini, što možemo da registrujemo samo u izmenjenim stanjima svesti, poput sna, sanjarenja, meditacije, molitve... Pošto više nije pod pritiskom telesnog okruženja, naša svest tada može da dobije informaciju o kosmičkom kvantnom hologramu kao celini. Povratkom u normalno stanje svesti, iz te kvantno-holografske sume informacija izdvaja se samo jedan član, a drugi nestaju, što je karakteristika prelaska iz kvantnog u klasično stanje svesti (povezana sa tzv. kvantnim kolapsom) – objašnjavajući principijelno neadekvatnu epistemološku raciona-lizaciju svakog direktnog kvantno-holografskog spiritualno-religioznog mističnog iskustva . Izgleda da se zato mistici svih tradicija slažu da im je sve jasno u tim stanjima svesti, ali imaju problem da drugima i sebi posle objasne to svoje iskustvo!
Ovo implicira dva fundamentalno razlikujuća modusa spoznaje individualne svesti, prema jačini sprege svest-telo-okruženje: slabo-spregnuti kvantno-koherentni direktni modus (u religijsko/kreativnim prelaznim i izmenjenim stanjima svesti, tipa molitve, meditacije, kreativnih sanjarenja, lucidnih snova... ) i jako-spregnuti klasično-redukovani indirektni modus (u perceptivno/racionalno posredovanim normalnim stanjima svesti, tipa čulne percepcije, logičkog i naučnog zaključivanja... ) – uz uslove njihove uzajamne transformacije.
Tako se čini da nauka zatvara krug, ponovo otkrivajući dva modusa spoznaje i istovremeno postavljajući sopstvena epistemološka ograni-čenja – kako je to sačuvano milenijumima u šamanističkim tribalnim tradicijama, ili kako je to jezgrovito opisao Patanđali u Joga Sutrama ističući da je mistično iskustvo (samadi) ‘ ispunjeno istinom ’ i da je ono ‘iznad zaključivanja i svetih spisa’, da bi početkom prošlog veka Berđajev u Filosofiji slobode tu razliku vere i znanja formulisao kao razliku dva na č ina saznanja , molitvom - posredovanog ‘ projavljivanja stvari nevidljivih ’ i racionalno - posredovanog ‘ projavljivanja stvari vidljivih ’ ! ?
Tesla je svakako jedna od najmisterioznijih ličnosti čovečanstva. Čini se da se njegova trans-personalna iskustva dele na dva perioda: do 17. godine i posle toga. U čemu je razlika?
U mladosti mu se dešavalo da u budnom stanju njegova svest ‘astralno putuje ’ izvan granica tela, i to nije bilo vezano samo za predmete već i za osobe. Sa time je prestao da se ‘igra ’ u 17. godini, posle čega je koristio svoju tehniku ‘mentalne vizualizacije ’ samo u svrhe pronala-zaštva. U svakom slučaju, s obzirom na neverovatne uvide i kreativne domete Teslinih introspektivnih iskustava u ovakvim egzotičnim stanjima svesti (podvođenih u njegovo vreme pod ‘ nefizikalne’ pojave ! ), postaje jasnija i njegova uverenost da ‘kada počnemo proučavati nefizikalne pojave, napredovaćemo za deset godina više nego za sve vekove dosad’.
Vi ste se dosta bavili Teslinim kreativnim otkrićima u izmenjenim stanjima svesti? Beleži li istorija čovečanstva još neki primer genijalnog stvaranja u ovim stanjima?
Tesla je perfektan, dobro dokumentovan, primer da je kreativnost manifestacija trans-personalnih kvantno-holografskih izmenjenih stanja svesti. On je i u budnom stanju imao sposobnost vizualizacije, video je tako žive slike aparata koje je kasnije izumeo, da je mislio da može da ih dodirne. Takvom meditativnom vizualizacijom u budnom stanju uvodio je sebe u izmenjeno stanje svesti, imao je ‘ ejdetske slike’, kako se to naziva u psihologiji. U početku fiksne, a kasnije i promenljive, tako da je mogao da vidi neki motor kako se okreće. Posebno je zanimljivo da za uvakav direktni način spoznaje, Tesli uopšte nije bila potrebna teorijska primena elektromagnetike: ‘ Za manje od dva meseca razvio sam sve tipove motora i modifikacije sistema, sada poznate pod mojim imenom ... bilo je to mentalno stanje sreće tako potpuno za kakvo sam ikad znao u životu. Ideje su dolazile u neprekidnom toku i jedina teškoća koju sam imao bilo je da ih čvrsto zgrabim’.
Slična kvantno-holografska kreativna iskustva imao je i Mocart, koji je u svojim izmenjenim stanjima svesti direktno dobijao kompletnu kompoziciju, i imao je problem samo da je zapiše! Zato je on i govorio da ne komponuje, već prima muziku iz božanskog izvora.
Po vašem mišljenju, da li je moguće staviti pod punu kontrolu ovakve kreativne sposobnosti?
Naša teorijska istraživanja predviđaju neobična anticipativna svojstva psihe, kako u kvantno-holografskim kratkotrajnim kvantno-koherentnim prelaznim stanjima svesti, tako i u kvantno-gravitaciono-tunelirajućim (kvantnom kolapsu sličnim) mentalno-kanalisanim trans-personalnim-komunikacijama vantelesno-dislociranog elektromagnetno-jonskog dela akupunkturnog sistema/svesti sa potonjom (kvantnom kolapsu sličnom) klasično-redukovanom ekstra-senzornom-percepcijom mentalno adresiranog vantelesnog komplementarnog okruženja (koje može biti i Jungov ‘arhetip’ problema-sa-rešenjem na nivou kvantno-holografske kolektivne svesti, što svakako budi asocijacije i na Platonov svet ideja!). Da bi se potom, po povratku dislocirane svesti u telo, tako dobijena informacija osvestila do nivoa normalnog stanja svesti, potrebno je da savlada dva filtra: akupunkturno/nervni pragovni filter (koji zahteva ‘emocionalnu obojenost’ rešavanog problema) i moždani fronto-limbički prioritetni filter (koji zahteva ‘emocionalno-misaoni prioritet’ rešavanog problema).
Svi gore pomenuti uslovi se u budnom stanju mogu realizovati u prolongiranom kvantno-koherentnom stanju kreativnog sanjarenja i meditacije (sa mentalnim adresiranjem rešavanog problema, što je Tesla i činio upornim mentalnim fokusiranjem na rešavani problem), dok se u periodu uspavljivanja oni mogu realizovati pri kvantno-koherentnim prelaznim stanjima poput molitve pred spavanje, kao i kvantno-koherentnim stacionarnim stanjima REM-sanjanja (sa prethodnom intenzivnom koncentracijom na samu molitvu ili rešavani problem pre spavanja, uz potonje pojačanje dobijenog klasično-redukovanog asocijativno povezanog odgovora najčešće u formi simboličkog ‘lucidnog sna’, kojeg treba pravilno interpretirati u kontekstu unutrašnje lične simbolike pojedinca, koja je vrlo često asocijativno vezana za imena lica, okruženja... kao i sam emocionalni i spiritualni kontekst pitanja i odgovora iz lucidnog sna...). Svakako, za rešavanje konceptualno složenih naučnih problema potrebno je i da je pojedinac ekspert u datoj oblasti, kako bi se potom naučno racionalizovao odgovor koji pred-stavlja odgovarajući naučni pomak.
Isto važi i za umetnička kreativna iskustva i njihove potonje ekspresije odgovarajućim umetničkim sredstvima, pri čemu sama umetnička dela potom predstavljaju i svojevrsne mentalne adrese Jungovih ‘arhetipova’ sa kojima je umetnik bio u trans-personalnoj komunikaciji tokom akta kreacije (pa zato i duboki umetnički doživljaji publike mogu imati jaku spiritualnu notu, kroz spontano mentalno adresiranje umetničke publike na remek delo i emocionalno-indukovano pobuđivanje u prelazno stanje svesti).
Slično važi i za duboke spiritualne doživljaje vernika kroz mentalno adresiranje na ikone i relikvije.
Kako stvari stoje sa trans-personalnim interakcijama na globalnom nivou? Čini se da cela civilizacija ima opterećenu kolektivnu svest?
Razmene informacija na trans-personalnom nivou nisu nepoznanica na Dalekom istoku. U tibetanskoj medicini, čak, mogu na osnovu toga da dijagnostikuju stanje pacijenta, i posredno njegove rodbine, prijatelja i (ne)prijatelja. Jer, u pomenutim dislociranim stanjima svesti mi dobijamo informacije ali ih i razmenjujemo sa drugima (što je Jung formulisao kao sinhronicističke veze na nivou kolektivnog nesvesnog), i ta razmena informacija teče neprekidno na nesvesnom ekstra-senzornom kvantnom nivou, jer su u našoj svesti utisnute mentalne adrese ljudi koje volimo ili sa kojima imamo konflikte, kroz stvorena misaona opterećenja.
Tako se brigom predaka za potomstvo zapravo čini loša usluga potomcima, jer im se prepisuju sva opterećenja koja ti preci poseduju. Na Istoku se to zove loša karma, kod nas greh, koji se prema hrišćanstvu prenosi na nekoliko narednih generacija (koji može potom da se somatizuje kvantno-holografskom projekcijom sa nivoa akupunkturnog sistema na nivo genoma, menjajući morfogenezu organizma).
Ovo može predstavljati biofizičku osnovu (kvantno)holističke globalne psihosomatike, sa religijsko/društvenim implikacijama o neop-hodnosti trans-personalnog spiritualnog kvantno-holografskog brisanja svih nepoželjnih kolektivnih memorijskih atraktora ( koji će nereprog-ramirani molitvom inače vremenom dovesti do razvoja psihosomatskih bolesti ili međuljudskih sukoba u ovoj i/ili narednim generacijama kojima se trans-personalno i nesvesno prenose). Tako se čini da je ustvari kompletna psihosomatika kvantni hologram, što asocira na fundamentalno hinduističko otkriće ’Atman je Braman’ (odnosno da u meditativnom stanju svesti niži hijerarhijski nivo individualne svesti sadrži informaciju o višem hijerarhijskom nivou kosmičke kolektivne svesti). Pomenuta kvantno-holografska slika implicira i da kvantno-holografski hijerarhijski delovi nose informaciju o celini, omogućujući suptilnu kvantno-informacionu fraktalnu spregu između različitih hijerarhijskih nivoa u Prirodi (uočenih u tradicionalnoj kineskoj akupunkturi, ali i u savremenoj trans-personalnoj psihologiji).
Najfascinantnija manifestacija ovakve fraktalne sprege jeste matematičko otkriće ‘Biblijskog koda’ na nivou preferencija kolektivne i individualne istorije kodirane u Mojsiju-predatom-Petoknjižju Starog Zaveta na g. Sinaju pre 3000 godina, koje se može interpretirati kao posledica kvantno-holografske sprege kosmičke kolektivne svesti (Boga!?) i njene svake izvorne manifestacije (uključujući Petoknjižje Starog Zaveta, kao i svaku individualnu svest).
Kakve su šire implikacije ovih saznanja?
Otkriće preferencija u ’Biblijskom kodu’ ipak ne znači striktni determinizam Istorije postojećim stanjem kolektivne svesti – jer njeni memorijski atraktori mogu (i moraju!) biti reprogramirani milosrdnom molitvom za druge, tako uklanjajući interpersonalna opterećenja kvantno-holografske Hopfildove neuronske mreže kolektivne svesti i ostavljajući prostor za slobodnu volju i uticaj na buduće preferencije.
Ovo implicira duhovnu obavezu svakoga da rastereti svoje mentalno okru ž enje i tako doprinese potpunom rastere ć enju kolektivne svesti i ‘ kraju istorije ’ sukoba , č ime se daje puni smisao ž ivotu svakog pojedinca (i redefiniše njegov značaj i potencijalna istorijska odgo - vornost, kroz optimizaciju molitvom preferencija kvantno - holografske kolektivne svesti ) bez obzira na njegov socijalni status i njegovu religijsku tradiciju (opredeljenu za spasenje du š e dostizanjem ponovnog - sjedinjenja ( re-ligare/joga) sa duhovnim praizvorom (Carstv o Božj e u hrišćanstvu/Braman u hinduizmu ) ) – š to je svakako fundamentalno pitanje i mentalne higijene i gra đ anske pristojnosti , odnosno i duhovnog i gra đ anskog morala .
To ukazuje i na puni značaj religijskog isihastičkog obrazovanja i ponašanja, i na suptilni putokaz za duhovnu obnovu čitave civilizacije sa teško obremenjenom kolektivnom svešću – jasno demonstrirajući ultima-tivnu neophodnost redefinisanja globalnih edukativnih/informacionih/ političkih ciljeva, sa preorijentacijom prema holističkim blagim akcijama za globalna rešenja ‘svetskog društva rizika’.
